1 Sine, čuvaj reči moje,
2 Čuvaj zapovesti moje i bićeš živ,
3 Priveži ih sebi na prste,
4 Reci mudrosti: Sestra si mi;
5 Da bi te čuvala od žene tuđe,
6 Jer s prozora doma svog kroz rešetku gledah,
7 I videh među ludima,
8 Koji iđaše ulicom pokraj ugla njenog,
9 U sumrak, uveče, kad se unoća i smrče;
10 A gle, srete ga žena
11 Plaha i pusta,
12 Sad na polju, sad na ulici,
13 I uhvati ga, i poljubi ga,
14 Imam žrtve zahvalne,
15 Zato ti iziđoh na susret da te tražim,
16 Nastrla sam odar svoj pokrivačem vezenim
17 Okadila sam postelju svoju smirnom, alojom i cimetom.
18 Hajde da se opijamo ljubavlju do zore,
19 Jer mi muž nije kod kuće,
20 Uzeo je sa sobom tobolac novčani,
21 Navrati ga mnogim rečima,
22 Otide za njom odmah
23 Dokle mu strela ne probije jetru,
24 Zato dakle, deco, poslušajte me,
25 Nemoj da zastranjuje srce tvoje ne puteve njene,
26 Jer je mnoge ranila i oborila,
27 Kuća je njena put pakleni