1 Sine moj, kad se podjemčiš za prijatelja svog,
2 Vezao si se rečima usta svojih,
3 Zato učini tako, sine moj, i oprosti se,
4 Ne daj sna očima svojim,
5 Otmi se kao srna iz ruke lovcu,
6 Idi k mravu, lenjivče,
7 Nema vođu ni upravitelja ni gospodara;
8 I opet pripravlja leti sebi hranu,
9 Dokle ćeš, lenjivče, ležati?
10 Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ,
11 U tom će doći siromaštvo tvoje kao putnik
12 Čovek nevaljao i nitkov
13 Namiguje očima, govori nogama, pokazuje prstima;
14 Svaka mu je opačina u srcu,
15 Zato će ujedanput doći pogibao njegova,
16 Na ovo šestoro mrzi Gospod,
17 Oči ponosite,
18 Srce koje kuje zle misli,
19 Lažan svedok koji govori laž,
20 Čuvaj, sine moj, zapovest oca svog,
21 Priveži ih sebi na srce zasvagda,
22 Kuda god pođeš, vodiće te;
23 Jer je zapovest žižak, i nauka je videlo,
24 Da te čuvaju od zle žene,
25 Ne zaželi u srcu svom lepotu njenu,
26 Jer sa žene kurve spada čovek na komad hleba,
27 Hoće li ko uzeti ognja u nedra,
28 Hoće li ko hoditi po živom ugljevlju,
29 Tako biva onome koji ide k ženi bližnjeg svog;
30 Ne sramote lupeža koji ukrade da nasiti dušu svoju,
31 Nego kad ga uhvate plati samosedmo,
32 Ali ko učini preljubu sa ženom, bezuman je,
33 Muke i ruga dopada,
34 Jer je ljubavna sumnja žestoka u muža
35 Ne mari ni za kakav otkup,