1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго;
2 Опомени се сабора свог, који си стекао од старине,
3 Подигни стопе своје на старе развалине:
4 Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих,
5 Видиш, они су као онај који подиже секиру
6 Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 Огњем сажегоше светињу Твоју;
8 Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим.
9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка,
10 Докле ће се, Боже, ругати насилник?
11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју?
12 Боже, царе мој,
13 Ти си силом својом раскинуо море,
14 Ти си размрскао главу крокодилу,
15 Ти си отворио изворе и потоке,
16 Твој је дан и Твоја је ноћ,
17 Ти си утврдио све крајеве земаљске,
18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу,
19 Не дај зверима душу грлице своје,
20 Погледај на завет;
21 Невољник нек се не врати срамотан,
22 Устани, Боже, брани ствар своју,
23 Не заборави обести непријатеља својих,