1 Та добар је Бог Израиљу,
2 А ноге моје умало не зађоше,
3 Јер се расрдих на безумнике
4 Јер не знају за невољу до саме смрти,
5 На пословима човечијим нема их,
6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом,
7 Од дебљине избуљено им је око,
8 Подсмевају се,
9 Уста своја дижу у небо,
10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог,
11 И говоре: Како ће разабрати Бог?
12 Па ето, ови безбожници
13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје,
14 Допадам рана сваки дан,
15 Кад бих казао: Говорићу као и они,
16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео;
17 Док најпосле не уђох у светињу Божију,
18 Та на клизавом месту поставио си их,
19 Како зачас пропадају, гину,
20 Као сан, кад се човек пробуди,
21 Кад кипљаше срце моје
22 Тада бејах незналица и не разумевах;
23 Али сам свагда код Тебе,
24 По својој вољи водиш ме,
25 Кога имам на небу?
26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје;
27 Јер ево који одступише од Тебе, гину;
28 А мени је добро бити близу Бога.