1 Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
2 Шта, сине мој,
3 Не дај крепост своју женама,
4 Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино,
5 Да не би пијући заборавио уредбе,
6 Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне,
7 Нека се напије и заборави своје сиромаштво,
8 Отварај уста своја за немога,
9 Отварај уста своја, суди право,
10 Ко ће наћи врсну жену?
11 Ослања се на њу срце мужа њеног,
12 Чини му добро, а не зло,
13 Тражи вуне и лана,
14 Она је као лађа трговачка,
15 Устаје док је још ноћ,
16 Мисли о њиви, и узме је,
17 Опасује снагом бедра своја
18 Види како јој је добра радња,
19 Рукама својим маша се преслице,
20 Руку своју отвара сиромаху,
21 Не боји се снега за своју чељад,
22 Покриваче сама себи гради,
23 Зна се муж њен на вратима
24 Кошуље гради и продаје,
25 Одело јој је крепост и лепота,
26 Уста своја отвара мудро
27 Пази на владање чељади своје,
28 Синови њени подижу се и благосиљају је;
29 Многе су жене биле врсне,
30 Љупкост је преварна и лепота ташта;
31 Подајте јој од плода руку њених,