1 Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
2 Таштина над таштинама, вели проповедник,
3 Каква је корист човеку од свега труда његовог,
4 Нараштај један одлази и други долази,
5 Сунце излази и залази,
6 Ветар иде на југ и обрће се,
7 Све реке теку у море, и море се не препуња;
8 Све је мучно, да човек не може исказати;
9 Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити,
10 Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново?
11 Не помиње се шта је пре било;
12 Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
13 И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
14 Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
15 Шта је криво не може се исправити,
16 Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
17 И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
18 Јер где је много мудрости, много је бриге,