1 Како потамне злато,
2 Драги синови сионски,
3 И звери истичу сисе своје и доје млад своју,
4 Језик детету које сиса приону за грло од жеђи;
5 Који јеђаху посластице,
6 И кар који допаде кћери народа мог већи је од пропасти која допаде Содому,
7 Назиреји њени беху чистији од снега,
8 А сада им је лице црње од угља,
9 Боље би онима који су побијени мачем него онима који мру од глади,
10 Својим рукама жене жалостиве куваше децу своју,
11 Наврши Господ гнев свој,
12 Не би веровали цареви земаљски и сви становници по васиљеној
13 Али би за грехе пророка његових и за безакоња свештеника његових,
14 Лутаху као слепци по улицама,
15 Одступите, нечисти, вичу им,
16 Гнев Господњи расеја их,
17 Већ нам очи ишчилеше изгледајући помоћ залудну;
18 Вребају нам кораке,
19 Који нас гонише,
20 Дисање ноздрва наших, помазаник Господњи,
21 Радуј се и весели се, кћери едомска,
22 Сврши се кар за безакоње твоје, кћери сионска;