Lucas 2

SRP1868

1 У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет.

2 Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом.

3 И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град.

4 Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог,

5 да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.

6 И кад онамо беху, дође време да она роди.

7 И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици.

8 И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог.

9 И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.

10 И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.

11 Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом.

12 И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама.

13 И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи:

14 Слава на висини Богу,

15 И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ.

16 И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.

17 А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете.

18 И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.

19 А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом.

20 И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано.

21 И кад се наврши осам дана да Га обрежу, наденуше Му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.

22 И кад дође време да иду на молитву по закону Мојсијевом, донеше Га у Јерусалим да Га метну пред Господа,

23 (као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу;)

24 и да принесу прилог, као што је речено у закону Господњем, две грлице, или два голубића.

25 И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему.

26 И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег.

27 И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају,

28 и он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:

29 Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе,

30 Јер видеше очи моје спасење Твоје,

31 Које си уготовио пред лицем свих народа,

32 Видело, да обасја незнабошце,

33 И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега.

34 И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити

35 (а и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца.

36 И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог,

37 и удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.

38 И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму.

39 И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.

40 А дете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија беше на Њему.

41 И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.

42 И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;

43 и кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова;

44 него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима.

45 И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже.

46 И после три дана нађоше Га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их,

47 и сви који Га слушаху дивљаху се Његовом разуму и одговорима.

48 И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.

49 И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог?

50 И они не разумеше речи што им рече.

51 И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу свом.

52 И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.

Ler em outra tradução

Comparar lado a lado