1 Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
2 као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:
3 Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
4 да познаш темељ оних речи којима си се научио.
5 У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.
6 А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.
7 И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.
8 И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,
9 да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
10 И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.
11 А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.
12 И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
13 А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.
14 И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
15 Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
16 и многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;
17 и он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
18 И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.
19 И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
20 И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.
21 И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
22 А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.
23 И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
24 А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:
25 Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
26 А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет
27 к девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.
28 И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
29 А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?
30 И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.
31 И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.
32 Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;
33 и цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.
34 А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
35 И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.
36 И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
37 Јер у Бога све је могуће што каже.
38 А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.
39 А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.
40 И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
41 И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
42 и повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
43 И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?
44 Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
45 И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.
46 И рече Марија:
47 И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,
48 Што погледа на понижење слушкиње своје;
49 Што ми учини величину силни,
50 И милост је Његова од колена на колено
51 Показа силу руком својом;
52 Збаци силне с престола,
53 Гладне напуни блага,
54 Прими Израиља, слугу свог,
55 Као што говори оцима нашим,
56 Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.
57 А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
58 И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
59 И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.
60 И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.
61 И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.
62 И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.
63 И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
64 И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.
65 И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
66 И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.
67 И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:
68 Благословен Господ Бог Јаковљев
69 И подиже нам рог спасења
70 Као што говори устима светих пророка својих од века
71 Да ће нас избавити од наших непријатеља
72 Учинити милост оцима нашим,
73 Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати
74 Да се избавимо из руку непријатеља својих,
75 И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.
76 И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега;
77 Да даш разум спасења народу његовом
78 По дубокој милости Бога нашег,
79 Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном;
80 А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.