1 Говоре: Ако ко пусти жену своју,
2 Подигни очи своје к висинама,
3 Зато се уставише дажди,
4 Хоћеш ли одселе викати к мени:
5 Хоће ли се срдити једнако?
6 Још ми рече Господ за времена цара Јосије: Јеси ли видео шта учини одметница, Израиљ? Како одлази на свако високо брдо и под свако зелено дрво, и курва се онде.
7 И, пошто учини све то, рекох: Врати се к мени; али се не врати; и то виде неверница, сестра њена, Јуда.
8 И свиде ми се за све то што учини прељубу одметница Израиљ да је пустим и дам јој књигу распусну; али се не побоја неверница сестра јој Јуда, него отиде, те се и она прокурва.
9 И срамотније курвањем својим оскврни земљу, јер чињаше прељубу с каменом и с дрветом.
10 И код свега тога не врати се к мени неверница сестра јој Јуда свим срцем својим, него лажно, говори Господ.
11 За то ми рече Господ: Одметница Израиљ оправда се више него неверница Јуда.
12 Иди и вичи ове речи к северу, и реци:
13 Само познај безакоње своје,
14 Обратите се, синови одметници,
15 И даћу вам пастире по срцу свом, који ће вас пасти знањем и разумом.
16 И кад се умножите и народите у земљи, онда се, вели Господ, неће више говорити: Ковчег завета Господњег; нити ће им долазити на ум нити ће га помињати, нити ће ходити к њему, нити ће га више оправљати.
17 У то ће се време Јерусалим звати престо Господњи, и сви ће се народи сабрати у њ, к имену Господњем у Јерусалиму, и неће више ићи по мисли срца свог злог.
18 У то ће време дом Јудин ићи с домом Израиљевим, и доћи ће заједно из земље северне у земљу коју дадох у наследство оцима вашим.
19 Али ја рекох:
20 Доиста као што жена изневери друга свог,
21 Глас по високим местима нека се чује,
22 Вратите се, синови одметници,
23 Доиста, залуду су хумови, мноштво гора;
24 Јер та срамота прождре труд отаца наших од детињства нашег, овце њихове и говеда њихова, синове њихове и кћери њихове.
25 Лежимо у срамоти својој, и покрива нас руг наш; јер Господу Богу свом грешисмо ми и оци наши од детињства свог до данас, и не слушасмо глас Господа Бога свог.