1 Опет ми дође реч Господња говорећи:
2 Иди и вичи Јерусалиму да чује и говори: Овако вели Господ:
3 Израиљ беше светиња Господу
4 Чујте реч Господњу, доме Јаковљев и све породице дома Израиљевог.
5 Овако вели Господ:
6 И не рекоше:
7 И кад вас доведох у земљу родну
8 Свештеници не рекоше:
9 За то ћу се још прети с вама, вели Господ,
10 Јер прођите острва китимска и видите
11 Је ли који народ променио богове, ако и нису богови?
12 Чудите се томе, небеса,
13 Јер два зла учини мој народ:
14 Је ли Израиљ роб?
15 Рикаше на њ лавићи и дизаше глас свој,
16 И синови нофски и тафнески опасоше ти теме.
17 Ниси ли то сам себи учинио
18 А сада шта ће ти пут мисирски да пијеш воде сиорске?
19 Твоја ће те злоћа покарати
20 Јер давно изломих јарам твој
21 Ја те посадих, лозу изабрану, све семе истинито;
22 Да се измијеш салитром и узмеш много сапуна,
23 Како можеш рећи:
24 Као дивља магарица,
25 Чувај ногу своју, да није боса,
26 Као што се лупеж посрами кад се ухвати,
27 Који говоре дрвету: Ти си отац мој;
28 А где су богови твоји које си начинио себи?
29 Зашто хоћете да се правдате са мном?
30 Узалуд бих синове ваше, не примише науке;
31 О роде! Видите реч Господњу;
32 Заборавља ли девојка свој накит и невеста урес свој?
33 Зашто говориш да је добар твој пут тражећи шта љубиш?
34 И још на скутовима твојим налази се крв сиромаха правих;
35 А ти говориш: Нисам крив,
36 Зашто трчкаш тако мењајући свој пут?
37 Отићи ћеш и одатле с рукама над главом својом,