1 Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на вас или од вас?
2 Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи;
3 који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца.
4 А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога,
5 не да смо врсни од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;
6 који и учини нас врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.
7 Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје:
8 А камоли неће много већма служба духа бити у слави?
9 Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.
10 Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.
11 Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.
12 Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо;
13 и не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.
14 Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје.
15 Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.
16 А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.
17 А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода.
18 Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.