1 Reči Jeremije, sina Helkijinog, između sveštenika koji behu u Anatotu u zemlji Venijaminovoj,
2 kome dođe reč Gospodnja u vreme Josije sina Amonovog, cara Judinog, trinaeste godine carovanja njegovog,
3 i u vreme Joakima sina Josijinog, cara Judinog, do svršetka jedanaeste godine carovanja Sedekije sina Josijinog nad Judom, dok ne bi preseljen Jerusalim, petog meseca.
4 I dođe mi reč Gospodnja govoreći:
5 Pre nego te sazdah u utrobi, znah te;
6 A ja rekoh: Oh, Gospode, Gospode! Evo, ne znam govoriti, jer sam dete.
7 A Gospod mi reče:
8 Ne boj ih se,
9 I pruživši Gospod ruku svoju dotače se usta mojih, i reče mi Gospod:
10 Vidi, postavljam te danas nad narodima i carstvima
11 Posle mi dođe reč Gospodnja govoreći: Šta vidiš, Jeremija? I rekoh: Vidim prut bademov.
12 Tada mi reče Gospod: Dobro si video, jer ću nastati oko reči svoje da je izvršim.
13 Opet mi dođe reč Gospodnja drugom govoreći: Šta vidiš? I rekoh: Vidim lonac gde vri, i prednja mu je strana prema severu.
14 Tada mi reče Gospod: Sa severa će navaliti zlo na sve stanovnike ove zemlje.
15 Jer, gle, ja ću sazvati sve porodice iz severnih carstava, veli Gospod, te će doći, i svaki će metnuti svoj presto na vratima jerusalimskim i oko svih zidova njegovih i oko svih gradova Judinih.
16 I izreći ću im sud svoj za svu zloću njihovu što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima, i klanjaše se delu ruku svojih.
17 Ti dakle opaši se i ustani i govori im sve što ću ti zapovediti; ne boj ih se, da te ne bih satro pred njima.
18 Jer evo ja te postavljam danas kao tvrd grad i kao stup gvozden i kao zidove bronzane svoj ovoj zemlji, carevima Judinim i knezovima njegovim i sveštenicima njegovim i narodu zemaljskom.
19 Oni će udariti na te, ali te neće nadvladati, jer sam ja s tobom, veli Gospod, da te izbavljam.