1 U to vreme razbole se Jezekija na smrt; i dođe k njemu prorok Isaija sin Amosov i reče mu: Ovako veli Gospod: Naredi za kuću svoju, jer ćeš umreti i nećeš ostati živ.
2 A Jezekija se okrete licem k zidu, i pomoli se Gospodu,
3 i reče: Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred Tobom verno i s celim srcem, i tvorio šta je Tebi ugodno. I plaka Jezekija veoma.
4 Tada dođe reč Gospodnja Isaiji govoreći:
5 Idi i reci Jezekiji: Ovako veli Gospod Bog Davida oca tvog: Čuo sam molitvu tvoju, i video sam suze tvoje, evo dodaću ti veku petnaest godina.
6 I izbaviću tebe i ovaj grad iz ruku cara asirskog, i braniću ovaj grad.
7 I ovo neka ti bude znak od Gospoda da će učiniti Gospod šta je rekao.
8 Evo ja ću vratiti sen po kolencima po kojima je sišao na sunčaniku Ahazovom natrag za deset kolenaca. I vrati se sunce za deset kolenaca po kolencima po kojima beše sišlo.
9 Ovo napisa Jezekija car Judin kad se razbole, i ozdravi od bolesti svoje:
10 Ja rekoh, kad se presekoše dani moji:
11 Rekoh:
12 Vek moj prođe
13 Mišljah za jutra da će kao lav potrti sve kosti moje;
14 Pištah kao ždral i kao lastavica,
15 Šta da kažem?
16 Gospode, o tom se živi
17 Evo, na mir dođe mi ljut jad;
18 Jer neće grob Tebe slaviti,
19 Živi, živi, oni će Te slaviti kao ja danas:
20 Gospod me spase,
21 A Isaija beše rekao da uzmu grudu suvih smokava i previju na otok, te će ozdraviti.
22 I Jezekija beše rekao: Šta će biti znak da ću otići u dom Gospodnji?