1 A kad to ču car Jezekija, razdre haljine svoje i veza oko sebe kostret, pa otide u dom Gospodnji.
2 I posla Elijakima, koji beše nad dvorom, i Somnu pisara i najstarije sveštenike obučene u kostret k Isaiji proroku sinu Amosovom.
3 I rekoše mu: Ovako veli Jezekija: Ovo je dan nevolje i kara i ruga, jer prispeše deca do porođaja, a nema snage da se rode.
4 Da ako je čuo Gospod Bog tvoj što reče Ravsak, koga posla car asirski gospodar njegov da ruži Boga Živog i da Ga vređa rečima koje je čuo Gospod Bog tvoj, pomoli se za ostatak koji se nalazi.
5 I dođoše k Isaiji sluge cara Jezekije.
6 I reče im Isaija: Ovako recite gospodaru svom: Ovako veli Gospod: Ne plaši se od reči koje si čuo, kojima huliše na me sluge cara asirskog.
7 Evo, ja ću pustiti na nj duh, te će čuti glas i vratiti se u svoju zemlju, i učiniću da pogine od mača u svojoj zemlji.
8 I tako vrativši se Ravsak nađe cara asirskog gde bije Livnu, jer beše čuo da je otišao od Lahisa.
9 A on ču za Tiraku cara huskog gde kazaše: Ide da se bije s tobom. I čuvši posla poslanike k Jezekiji govoreći:
10 Ovako recite Jezekiji caru Judinom: Nemoj da te vara Bog tvoj, u koga se uzdaš govoreći: Neće se dati Jerusalim u ruke caru asirskom.
11 Eto, čuo si šta su učinili carevi asirski svim zemljama potrvši ih sasvim; a ti li ćeš se izbaviti?
12 Jesu li narode koje satrše oci moji izbavili bogovi njihovi, Gosance, Harance, Resefe i sinove Edenove koji behu u Telasaru?
13 Gde je car ematski i car arfadski i car od grada Sefarvima, od Ene i Ave?
14 A kad Jezekija primi knjigu iz ruku poslanika i pročita je, otide u dom Gospodnji, i razvi je Jezekija pred Gospodom.
15 I pomoli se Jezekija Gospodu govoreći:
16 Gospode nad vojskama, Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima, Ti si sam Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju.
17 Prigni, Gospode, uho svoje i čuj; otvori, Gospode, oči svoje i vidi; čuj sve reči Senahirima, koji posla da ruži Boga Živog.
18 Istina je, opustošili su carevi asirski sve one narode i zemlje njihove,
19 i pobacali su bogove njihove u oganj, jer ne behu bogovi, nego delo ruku čovečjih, drvo i kamen, zato ih potrše.
20 I zato, Gospode Bože naš, izbavi nas iz ruku njegovih, da poznaju sva carstva na zemlji da si Ti sam Gospod.
21 Tada posla Isaija sin Amosov k Jezekiji i poruči mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Uslišio sam za šta si mi se molio radi Senahirima cara asirskog.
22 Ovo je reč koju izreče Gospod za nj:
23 Koga si ružio i hulio?
24 Preko sluga svojih ružio si Gospoda i rekao si:
25 Ja sam kopao, i pio vodu,
26 Nisi li čuo da ja to odavna činim
27 Zato koji u njima žive iznemogoše,
28 Znam seđenje tvoje
29 Jer besniš na me,
30 A tebi ovo neka bude znak: ješćete ove godine šta samo od sebe rodi, a druge godine šta opet samo od sebe rodi; a treće godine sejte i žanjite i sadite vinograde i jedite rod iz njih.
31 Jer ostatak doma Judinog, što ostane, opet će pustiti žile ozdo i roditi ozgo.
32 Jer će iz Jerusalima izaći ostatak, i iz gore Siona, koji se sačuvaju. Revnost Gospoda nad vojskama učiniće to.
33 Zato ovako veli Gospod za cara asirskog: Neće ući u ovaj grad, niti će baciti amo strele, neće se primaći k njemu sa štitom, niti će iskopati opkope oko njega.
34 Vratiće se putem kojim je došao, a u grad ovaj neće ući, veli Gospod.
35 Jer ću braniti taj grad i sačuvaću ga sebe radi i radi Davida sluge svog.
36 Tada izađe anđeo Gospodnji i pobi u logoru asirskom sto i osamdeset i pet hiljada; i kad ustaše ujutru, a to sve sami mrtvaci.
37 Te se podiže Senahirim car asirski, i otide, i vrativši se osta u Nineviji.
38 I kad se klanjaše u domu Nisroka boga svog, Adrameleh i Sarasar sinovi njegovi ubiše ga mačem, a sami pobegoše u zemlju araratsku, i na njegovo se mesto zacari Esaradon, sin njegov.