1 Милости ћу Господње певати увек,
2 Јер знам да је зававек основана милост,
3 „Учиних завет с избраним својим,
4 Довека ћу утврђивати семе твоје
5 Небо казује чудеса Твоја, Господе,
6 Јер ко је над облацима раван Господу?
7 Богу се ваља клањати на сабору светих,
8 Господе, Боже над војскама!
9 Ти владаш над силом морском;
10 Ти си оборио охоли Мисир као рањеника,
11 Твоје је небо и Твоја је земља;
12 Север и југ Ти си створио,
13 Твоја је мишица крепка,
14 Благост је и правда подножје престолу Твом,
15 Благо народу који зна трубну поклич!
16 Именом се Твојим радују сав дан,
17 Јер си Ти красота силе њихове,
18 Јер је од Господа одбрана наша,
19 Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао:
20 Нађох Давида, слугу свог,
21 Рука ће моја бити једнако с њим,
22 Неће га непријатељ надвладати,
23 Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове,
24 Истина је моја и милост моја с њим;
25 Пружићу на море руку његову,
26 Он ће ме звати:
27 И ја ћу га учинити првенцем,
28 Довека ћу му хранити милост своју,
29 Продужићу семе његово довека,
30 Ако синови његови оставе закон мој,
31 Ако погазе уредбе моје,
32 Онда ћу их покарати прутом за непокорност,
33 Али милости своје нећу узети од њега,
34 Нећу погазити завет свој,
35 Једном се заклех светошћу својом;
36 Семе ће његово трајати довека,
37 Он ће стајати увек као месец
38 А сад си одбацио и занемарио,
39 Занемарио си завет са слугом својим,
40 Развалио си све ограде његове,
41 Плене га сви који пролазе онуда,
42 Узвисио си десницу непријатеља његових,
43 Завратио си оштрице мача његовог,
44 Узео си му светлост,
45 Скратио си дане младости његове
46 Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати,
47 Опомени се какав је век мој,
48 Који је човек живео и није смрти видео,
49 Где су пређашње милости Твоје, Господе?
50 Опомени се, Господе, прекора слугу својих,
51 Којим коре непријатељи Твоји, Господе,
52 Благословен Господ увек!