1 Чуј, народе мој, наук мој,
2 Отварам за причу уста своја,
3 Шта слушасмо и дознасмо,
4 Нећемо затајити од деце њихове,
5 Сведочанство подиже у Јакову,
6 Да би знао потоњи нараштај,
7 Да полажу на Бога надање своје,
8 И да не буду као оци њихови,
9 Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука,
10 Не сачуваше завет Божји,
11 Заборавише дела Његова,
12 Како пред очима њиховим учини чудеса
13 Раздвоји море, и проведе их,
14 И води их дању облаком,
15 Раскида стене у пустињи,
16 Изводи потоке из камена,
17 Али они још једнако грешише Њему,
18 И кушаше Бога у срцу свом,
19 И викаше на Бога,
20 Ево! Он удари у камен, и потече вода,
21 Господ чу и разљути се,
22 Јер не вероваше Богу
23 Тада заповеди облацима одозго,
24 И пусти, те им подажде мана за јело,
25 Хлеб анђеоски јеђаше човек;
26 Пусти небом устоку,
27 И као прахом засу их месом,
28 Побаца их сред логора њиховог,
29 И наједоше се
30 Али их још и не прође жеља,
31 Гнев се Божји подиже на њих
32 Преко свега тога још грешише,
33 И пусти, те дани њихови пролазише узалуд,
34 Кад их убијаше, онда притецаху к Њему,
35 И помињаху да је Бог одбрана њихова,
36 Ласкаху Му устима својим,
37 А срце њихово не беше Њему верно,
38 Али Он беше милостив,
39 Опомињаше се да су тело,
40 Колико Га пута расрдише у пустињи,
41 Све наново кушаше Бога,
42 Не сећаше се руке Његове
43 У који учини у Мисиру знаке своје
44 И проврже у крв реке њихове и потоке њихове,
45 Посла на њих бубине да их кољу,
46 Летину њихову даде црву,
47 Винограде њихове поби градом,
48 Граду предаде стоку њихову,
49 Посла на њих огњени гнев свој,
50 Равни стазу гневу свом,
51 Поби све првенце у Мисиру,
52 И поведе народ свој као овце,
53 Води их поуздано, и они се не бојаше,
54 И доведе их на место светиње своје,
55 Одагна испред лица њиховог народе;
56 Али они кушаше и срдише Бога Вишњег
57 Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови,
58 Увредише Га висинама својим,
59 Бог чу и разгневи се
60 Остави насеље своје у Силому,
61 И оправи у ропство славу своју
62 И предаде мачу народ свој,
63 Младиће његове једе огањ,
64 Свештеници његови падаше од мача,
65 Најпосле, као иза сна пробуди се Господ,
66 И поби непријатеље своје с леђа,
67 И не хте шатор Јосифов,
68 Него изабра колено Јудино,
69 И сагради светињу своју као горње своје станове,
70 И изабра Давида, слугу свог,
71 И од дојилица доведе га
72 И он их пасе чистим срцем,