1 Помози ми, Боже,
2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна;
3 Изнемогох вичући, промуче ми грло,
4 Оних који мрзе на ме низашта
5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље,
6 Немој да се постиде у мени
7 Јер Тебе ради подносим руг,
8 Туђин постадох браћи својој,
9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме
10 Плачем, постим се душом својом,
11 Место хаљине облачим врећу,
12 О мени се разговарају седећи на вратима,
13 А ја се молим Теби, Господе;
14 Извади ме из глиба, да не пропаднем;
15 Да ме не узме вода на матицу,
16 Услиши ме, Господе,
17 Немој одвратити лице своје од слуге свог;
18 Приближи се души мојој, избави је;
19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом;
20 Срамота сатре срце моје, изнемогох;
21 Дају ми жуч да једем,
22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка,
23 Нека им потамне очи њихове, да не виде,
24 Излиј на њих јарост своју,
25 Стан њихов нека опусти,
26 Јер кога си Ти поразио, они гоне,
27 Мећи на њих кривицу за кривицом,
28 Нека се избришу из књиге живих,
29 А ја сам ништ и болан;
30 Славићу име Божије у песми,
31 То је Богу милије од вола,
32 Видеће ништи и радоваће се.
33 Јер Бог чује убоге,
34 Нека Га хвале небеса и земља,
35 Јер ће Бог спасти Сион,
36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему