1 Боже, својим ушима слушасмо,
2 Руком својом изгнао си народе, а њих посадио;
3 Јер не задобише земље својим мачем,
4 Боже, царе мој, Ти си онај исти,
5 С Тобом ћемо избости непријатеље своје,
6 Јер се не уздам у лук свој,
7 Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших,
8 Богом ћемо се хвалити сваки дан,
9 Али сад си нас повргао и посрамио,
10 Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља,
11 Дао си нас као овце да нас једу,
12 У бесцење си продао народ свој,
13 Дао си нас на подсмех суседима нашим,
14 Начинио си од нас причу у народа,
15 Сваки је дан срамота моја преда мном,
16 Од речи подсмевачевих и ругачевих,
17 Све ово снађе нас;
18 Не одступи натраг срце наше,
19 Кад си нас био у земљи змајевској,
20 Онда да бејасмо заборавили име Бога свог
21 Не би ли Бог изнашао то?
22 А убијају нас за Тебе сваки дан;
23 Устани, што спаваш, Господе!
24 Зашто кријеш лице своје?
25 Душа наша паде у прах,
26 Устани, помоћи наша,