1 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио
2 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш,
3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 У Тебе се уздаше оци наши,
5 Тебе призиваше, и спасаваше се;
6 А ја сам црв, а не човек;
7 Који ме виде, сви ми се ругају,
8 И говоре: ослонио се на Господа, нека му помогне;
9 Та, Ти си ме извадио из утробе;
10 За Тобом пристајем од рођења,
11 Не удаљуј се од мене;
12 Оптече ме мноштво телаца;
13 Развалише на ме уста своја.
14 Као вода разлих се;
15 Сасуши се као цреп крепост моја,
16 Опколише ме пси многи;
17 Могао бих избројати све кости своје.
18 Деле хаљине моје међу собом,
19 Али Ти, Господе, не удаљуј се.
20 Избави од мача душу моју,
21 Сачувај ме од уста лавових,
22 Казујем име Твоје браћи;
23 Који се бојите Господа, хвалите Га.
24 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби;
25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој;
26 Нека једу убоги и насите се,
27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски,
28 Јер је Господње царство;
29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи;
30 Семе ће њихово служити Њему.
31 Доћи ће, и казиваће правду Његову