1 Боже, славо моја, немој ћутати,
2 Јер се уста безбожничка и уста лукава
3 Речима злобним са свих страна гоне ме,
4 За љубав моју устају на мене,
5 Враћају ми зло за добро,
6 Постави над њим старешину безбожника,
7 Кад се стане судити, нека изађе крив,
8 Нека буду дани његови кратки,
9 Деца његова нек буду сироте,
10 Деца његова нек се потуцају и просе,
11 Нека му узме дужник све што има,
12 Нек се не нађе нико ко би га љубио,
13 Наслеђе његово нек се затре,
14 Безакоње старих његових нек се спомене у Господа,
15 Нека буду свагда пред Господом,
16 Зато што се није сећао чинити милост,
17 Љубио је клетву, нека га и стигне;
18 Нек се обуче у клетву као у хаљину,
19 Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи,
20 Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде,
21 А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом.
22 Јер сам невољан и ништ,
23 Нестаје ме као сена, кад се одмиче;
24 Колена моја изнемогоше од поста,
25 Постадох подсмех њима;
26 Помози ми, Господе, Боже мој,
27 Нека познају да је ово Твоја рука,
28 Они куну, а Ти благослови;
29 Нек се противници моји обуку у срамоту,
30 Хвалићу Господа веома устима својим,
31 Јер стоји с десне стране убогоме,