1 Благосиљај, душо моја, Господа!
2 Обукао си светлост као хаљину,
3 Водом си покрио дворове своје,
4 Чиниш ветрове да су Ти анђели,
5 Утврдио си земљу на темељима њеним,
6 Безданом као хаљином оденуо си је;
7 Од претње Твоје беже,
8 Излазе на горе и силазе у долине,
9 Поставио си међу, преко које не прелазе,
10 Извео си изворе по долинама,
11 Напајају све звери пољске;
12 На њима птице небеске живе;
13 Напајаш горе с висина својих,
14 Дајеш те расте трава стоци,
15 И вино весели срце човеку,
16 Сите се дрвета Божија,
17 На њима птице вију гнезда;
18 Горе високе дивокозама,
19 Створио се месец да показује времена,
20 Стереш таму, и бива ноћ,
21 Лавови ричу за пленом,
22 Сунце гране,
23 Излази човек на посао свој,
24 Како је много дела Твојих, Господе!
25 Гле, море велико и широко,
26 Ту лађе плове,
27 Све Тебе чека,
28 Дајеш им, примају;
29 Одвратиш лице своје, жалосте се;
30 Пошаљеш дух свој, постају,
31 Слава Господу увек;
32 Он погледа на земљу, и она се тресе;
33 Певаћу Господу за живота свог;
34 Нека Му буде мила беседа моја!
35 Нека нестане грешника са земље,