1 Не виче ли мудрост?
2 Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3 Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
4 Вас вичем, о људи,
5 Научите се луди мудрости,
6 Слушајте, јер ћу говорити велике ствари,
7 Јер уста моја говоре истину,
8 Праве су све речи уста мојих,
9 Све су обичне разумном
10 Примите наставу моју, а не сребро,
11 Јер је боља мудрост од драгог камења,
12 Ја мудрост боравим с разборитошћу,
13 Страх је Господњи мржња на зло;
14 Мој је савет и шта год јесте;
15 Мном цареви царују,
16 Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
17 Ја љубим оне који мене љубе,
18 У мене је богатство и слава,
19 Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата,
20 Путем праведним ходим,
21 Да онима који ме љубе дам оно што јесте,
22 Господ ме је имао у почетку пута свог,
23 Пре векова постављена сам,
24 Кад још не беше бездана, родила сам се,
25 Пре него се горе основаше,
26 Још не беше начинио земље ни поља
27 Кад је уређивао небеса, онде бејах;
28 Кад је утврђивао облаке горе
29 Кад је постављао мору међу
30 Тада бејах код Њега храњеница,
31 Весељах се на васиљени Његовој,
32 Тако, дакле, синови, послушајте ме,
33 Слушајте наставу, и будите мудри,
34 Благо човеку који ме слуша
35 Јер ко мене налази, налази живот
36 А ко о мене греши, чини криво души својој;