1 Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог,
2 Везао си се речима уста својих,
3 Зато учини тако, сине мој, и опрости се,
4 Не дај сна очима својим,
5 Отми се као срна из руке ловцу,
6 Иди к мраву, лењивче,
7 Нема вођу ни управитеља ни господара;
8 И опет приправља лети себи храну,
9 Докле ћеш, лењивче, лежати?
10 Док мало проспаваш, док мало продремљеш,
11 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник
12 Човек неваљао и нитков
13 Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
14 Свака му је опачина у срцу,
15 Зато ће уједанпут доћи погибао његова,
16 На ово шесторо мрзи Господ,
17 Очи поносите,
18 Срце које кује зле мисли,
19 Лажан сведок који говори лаж,
20 Чувај, сине мој, заповест оца свог,
21 Привежи их себи на срце засвагда,
22 Куда год пођеш, водиће те;
23 Јер је заповест жижак, и наука је видело,
24 Да те чувају од зле жене,
25 Не зажели у срцу свом лепоту њену,
26 Јер са жене курве спада човек на комад хлеба,
27 Хоће ли ко узети огња у недра,
28 Хоће ли ко ходити по живом угљевљу,
29 Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог;
30 Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју,
31 Него кад га ухвате плати самоседмо,
32 Али ко учини прељубу са женом, безуман је,
33 Муке и руга допада,
34 Јер је љубавна сумња жестока у мужа
35 Не мари ни за какав откуп,