1 Човек који по карању остаје тврдоглав,
2 Кад се умножавају праведници, весели се народ;
3 Ко љуби мудрост, весели оца свог;
4 Цар правдом подиже земљу;
5 Ко ласка пријатељу свом,
6 У греху је злог човека замка,
7 Праведник разуме парбу невољних,
8 Подсмевачи распаљују град,
9 Мудар човек кад се пре с лудим,
10 Крвопије мрзе на безазленога,
11 Сав гнев свој излива безумник,
12 Који кнез слуша лажне речи,
13 Сиромах и који даје на добит сретају се;
14 Који цар право суди сиромасима,
15 Прут и кар дају мудрост,
16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси,
17 Карај сина свог, и смириће те,
18 Кад нема утваре, расипа се народ;
19 Речима се не поправља слуга,
20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој?
21 Ако ко мази слугу од малена,
22 Гневљив човек замеће свађу,
23 Охолост понижује човека,
24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу,
25 Страшљив човек меће себи замку;
26 Многи траже лице владаочево,
27 Праведнима је мрзак неправедник,