1 Човек спрема срце,
2 Човеку се сви путеви његови чине чисти,
3 Остави на Господа дела своја,
4 Господ је створио све сам за се,
5 Мрзак је Господу ко је год поноситог срца,
6 Милошћу и истином очишћа се безакоње,
7 Кад су чији путеви мили Господу,
8 Боље је мало с правдом
9 Срце човечије измишља себи пут,
10 Пророштво је на уснама царевим,
11 Мерила и потези прави од Господа су,
12 Гадно је царевима чинити неправду,
13 Миле су царевима усне праведне,
14 Гнев је царев гласник,
15 У веселу је лицу царевом живот,
16 Колико је боље тећи мудрост него злато!
17 Пут је праведних уклањање ода зла;
18 Охолост долази пред погибао,
19 Боље је бити понизног духа с кроткима
20 Ко пази на реч, налази добро,
21 Ко је мудрог срца, зове се разуман,
22 Извор је животу разум онима који га имају,
23 Срце мудрога разумно управља устима његовим,
24 Љубазне су речи саће меда,
25 Неки се пут чини човеку прав,
26 Ко се труди себи се труди,
27 Човек неваљао копа зло,
28 Опак човек замеће свађу,
29 Насилник мами друга свог
30 Намигује очима, кад мисли наопако;
31 Седа је коса славна круна,
32 Бољи је спор на гнев него јунак,
33 Ждреб се баца у крило,