1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог.
2 Да се познаје мудрост и настава,
3 Да се прима настава
4 Да се даје лудима разборитост,
5 Мудар ће слушати и више ће знати,
6 Да разуме приче и значење,
7 Почетак је мудрости страх Господњи;
8 Слушај, сине, наставу оца свог,
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје,
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Ако би рекли: Ходи с нама
12 Прождрећемо их као гроб живе,
13 Свакојаког блага добићемо,
14 Бацаћеш жреб свој с нама;
15 Сине мој, не иди на пут с њима,
16 Јер ногама својим трче на зло
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 А они вребају своју крв
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак,
20 Премудрост виче на пољу,
21 У највећој вреви виче,
22 Луди, докле ћете љубити лудост?
23 Обратите се на карање моје;
24 Што звах, али не хтесте,
25 Него одбацисте сваки савет мој,
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи,
27 Кад као пустош дође чега се бојите,
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати;
29 Јер мрзише на знање,
30 Не присташе на мој савет,
31 Зато ће јести плод од путева својих,
32 Јер ће луде убити мир њихов,
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно,