1 Кад лечим Израиља,
2 И не говоре у срцу свом
3 Неваљалством својим веселе цара
4 Сви чине прељубу;
5 На дан цара нашег разболеше се кнезови од меха вина,
6 Јер на заседе своје управљају срце своје,
7 Сви су као пећ угрејани
8 Јефрем се помешао с народима;
9 Иностранци једу му силу,
10 И поноситост Израиљева сведочи му у очи,
11 И Јефрем је као голуб,
12 Кад отиду,
13 Тешко њима,
14 Нити ме призиваше из срца свог,
15 Кад их карах,
16 Враћају се, али не ка Вишњем,