1 Реците браћи својој: Народе мој; и сестрама својим: Помилована.
2 Прите се с матером својом, прите се,
3 Да је не бих свукао голу
4 И нећу се смиловати на децу њену,
5 Јер се мати њихова курва,
6 Зато ево ја ћу јој заградити пут трњем
7 И трчаће за својим милосницима,
8 Јер она не зна да сам јој ја давао жито и вино и уље,
9 Зато ћу узети натраг жито своје, кад буде време,
10 И открићу ругобу њену пред милосницима њеним,
11 И укинућу сваку радост њену,
12 И потрћу чокоте њене и смокве,
13 И походићу на њој дане валимске,
14 Али ево, ја ћу је примамити
15 И даћу јој винограде њене од тог места,
16 И тада ћеш ме, говори Господ, звати: Мужу мој; а нећеш ме више звати: Вале мој.
17 Јер ћу уклонити из уста њених имена Валова; и неће им се више помињати имена.
18 И тада ћу им учинити завет са зверјем пољским и са птицама небеским и с бубинама земаљским; и поломићу лук и мач и рат да их нестане у земљи, и учинићу да леже без страха.
19 И заручићу те себи довека, заручићу те себи правдом и судом и милошћу и милосрђем.
20 И заручићу те себи вером, и познаћеш Господа.
21 И тада ћу се одазвати, говори Господ,
22 А земља ће се одазвати житу и вину и уљу,
23 И посејаћу је себи на земљи,