1 И видевши Валам да је Божја воља да благосиља Израиља, не хте више ни ићи као пре по врачање, него се окрете лицем к пустињи,
2 и подигавши очи своје угледа Израиља где стоји по племенима својим; и дух Божји дође на њ.
3 И отвори причу своју, и рече:
4 Каже онај који чује речи Божје,
5 Како су лепи шатори твоји, Јакове,
6 Пружили су се као потоци,
7 Потећи ће вода из ведра његовог,
8 Бог га је извео из Мисира,
9 Спустио се, лежи као лавић и као љути лав;
10 Тада се разгневи Валак на Валама, и пљесну се рукама, и рече Валак Валаму: Дозвах те да прокунеш непријатеље моје, а ти си их благословио ето већ три пута.
11 Одлази у своје место; рекох да ћу те даривати, а ето Господ не да ти дара,
12 а Валам рече Валаку: Нисам ли и посланицима твојим које си послао к мени рекао говорећи:
13 Да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити речи Господње да учиним шта добро или зло од себе; шта каже Господ оно ћу казати.
14 Ја сада ево идем к народу свом, али да ти кажем шта ће тај народ учинити народу твом најпосле.
15 Потом отвори причу своју, и рече:
16 Каже који чује речи Божје,
17 Видим Га, али не сад;
18 И Едома ће освојити
19 И владаће који је од Јакова,
20 А угледа Амалика, отвори причу своју, и рече:
21 А угледавши Кенеја, отвори причу своју, и рече:
22 Али ће бити изагнан Кенеј;
23 И опет отвори причу своју, и рече:
24 И лађе из земље Китимске допловиће
25 Потом уставши Валам отиде, и врати се у своје место; и Валак отиде својим путем.