1 У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве: а ученици Његови огладнеше, и почеше тргати класје, и јести.
2 А фарисеји видевши то рекоше Му: Гле, ученици твоји чине шта не ваља чинити у суботу.
3 А Он рече им: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
4 Како уђе у кућу Божју, и хлебове постављене поједе, којих није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самим свештеницима.
5 Или нисте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нису криви?
6 А ја вам кажем да је овде онај који је већи од цркве.
7 Кад бисте пак знали шта је то: Милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали праве;
8 јер је Господар и од суботе Син човечији.
9 И отишавши оданде дође у зборницу њихову.
10 И гле, човек беше ту с руком сувом; и запиташе Га говорећи: Ваља ли у суботу лечити? Да би Га окривили.
11 А Он рече им: Који је међу вама човек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити?
12 А колико је човек претежнији од овце? Дакле ваља у суботу добро чинити.
13 Тада рече човеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.
14 А фарисеји изишавши начинише веће о Њему како би Га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.
15 И за Њим идоше људи многи, и исцели их све.
16 И запрети им да Га не разглашују:
17 Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи:
18 Гле, слуга мој, кога сам изабрао,
19 Неће се свађати ни викати,
20 Трску стучену неће преломити
21 И у име Његово уздаће се народи.
22 Тада доведоше к Њему беснога који беше нем и слеп; и исцели га да неми и слепи стаде говорити и гледати.
23 И дивљаху се сви људи говорећи: Није ли ово Христос, син Давидов?
24 А фарисеји чувши то рекоше: Овај другачије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволског.
25 А Исус знајући мисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће; и сваки град или дом који се раздели сам по себи, пропашће.
26 И ако сотона сотону изгони, сам по себи разделио се; како ће дакле остати царство његово?
27 И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
28 А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско.
29 Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако најпре не свеже јакога? И онда ће кућу његову опленити.
30 Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.
31 Зато вам кажем: сваки грех и хула опростиће се људима; а на Духа Светог хула неће се опростити људима.
32 И ако ко рече реч на Сина човечијег, опростиће му се; а који рече реч на Духа Светог, неће му се опростити ни на овом свету ни на оном.
33 Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.
34 Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? Јер уста говоре од сувишка срца.
35 Добар човек из добре клети износи добро; а зао човек из зле клети износи зло.
36 А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан страшног суда.
37 Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити.
38 Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: Учитељу! Ми би ради од тебе знак видети.
39 А Он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка.
40 Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и Син човечији у срцу земље три дана и три ноћи.
41 Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше Јониним поучењем: а гле, овде је већи од Јоне.
42 Царица јужна изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.
43 А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га.
44 Онда рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.
45 Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње горе човеку оном од првог. Тако ће бити и овоме роду зломе.
46 Док Он још говораше с људима, гле, мати Његова и браћа Његова стајаху напољу и чекаху да говоре с Њиме.
47 И неко Му рече: Ево мати Твоја и браћа Твоја стоје на пољу, ради су да говоре с Тобом.
48 А Он одговори и рече ономе што Му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја?
49 И пруживши руку своју на ученике своје рече: Ето мати моја и браћа моја.
50 Јер ко извршује вољу Оца мог који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати.