1 Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:
2 Устани, и сиђи у кућу лончареву, и онде ћу ти казати речи своје.
3 Тада сиђох у кућу лончареву, и гле, он рађаше посао на свом колу.
4 И поквари се у руци лончару суд који грађаше од кала, па начини изнова од њега други суд, како беше воља лончару да начини.
5 Тада дође ми реч Господња говорећи:
6 Не могу ли чинити од вас као овај лончар, доме Израиљев? Говори Господ; гле, шта је као у руци лончаревој, то сте ви у мојој руци, доме Израиљев.
7 Кад бих рекао за народ и за царство да га истребим и разорим и затрем;
8 ако се обрати народ ода зла, за које бих рекао, и мени ће бити жао са зла које мишљах да му учиним.
9 А кад бих рекао за народ и за царства да га сазидам и насадим;
10 ако учини шта је зло преда мном не слушајући глас мој, и мени ће бити жао добра које рекох да му учиним.
11 Зато сада реци Јудејцима и Јерусалимљанима говорећи: Овако вели Господ: Ево спремам на вас зло, и мислим мисли на вас; вратите се, дакле, сваки са свог пута злог, и поправите путеве своје и дела своја.
12 А они рекоше: Нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца свог злог.
13 Зато овако говори Господ:
14 Оставља ли снег ливански са стене моја поља?
15 А народ мој мене заборави,
16 Да бих обратио земљу њихову у пустош,
17 Као устоком разметнућу их пред непријатељем;
18 А они рекоше: Ходите да смислимо шта Јеремији, јер неће нестати закона свештенику ни савета мудрацу ни речи пророку; ходите, убијмо га језиком и не пазимо на речи његове.
19 Пази на ме, Господе,
20 Еда ли ће се зло вратити за добро,
21 Зато предај синове њихове глади
22 Нека се чује вика из кућа њихових,
23 А Ти, Господе, знаш све