1 Зови; хоће ли ти се ко одазвати?
2 Доиста безумног убија гнев,
3 Ја видех безумника где се укоренио;
4 Синови су његови далеко од спасења
5 Летину његову једе гладни
6 Јер мука не излази из праха
7 Него се човек рађа на невољу,
8 Али ја бих Бога тражио,
9 Који чини ствари велике и неиспитиве,
10 Који спушта дажд на земљу
11 Који подиже понижене,
12 Који расипа мисли лукавих
13 Који хвата мудре у њиховом лукавству,
14 Дању наилазе на мрак,
15 Он избавља убогог од мача,
16 Тако има надања сиромаху,
17 Гле, благо човеку кога Бог кара;
18 Јер Он задаје ране, и завија;
19 Из шест невоља избавиће те;
20 У глади избавиће те од смрти
21 Кад језик шиба, бићеш сакривен,
22 Смејаћеш се пустоши и глади,
23 Јер ћеш с камењем пољским бити у вери,
24 И видећеш да је мир у шатору твом,
25 Видећеш како ће ти се умножити семе твоје,
26 Стар ћеш отићи у гроб
27 Ето, разгледасмо то, тако је;