1 Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 и на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4 Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5 Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече:
7 Мишљах: нека говори старост,
8 Али је дух у људима,
9 Велики нису свагда мудри,
10 Зато велим: послушај ме
11 Ето, чекао сам да ви изговорите,
12 Пазио сам,
13 Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост,
14 Није на ме управио беседе,
15 Смели су се, не одговарају више,
16 Чекао сам, али не говоре,
17 Одговорићу и ја за се,
18 Јер сам пун речи,
19 Гле, трбух је мој као вино без одушке,
20 Говорићу да одахнем,
21 Нећу гледати ко је ко,
22 Јер не умем ласкати;