1 Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2 И проговоривши Јов рече:
3 Не било дана у који се родих,
4 Био тај дан тама,
5 Мрак га запрзнио и сен смртни,
6 Ноћ ону освојила тама,
7 Гле, ноћ она била пуста,
8 Клели је који куну дане,
9 Потамнеле звезде у сумрачје њено,
10 Што ми није затворила врата од утробе
11 Зашто не умрех у утроби?
12 Зашто ме прихватише колена?
13 Јер бих сада лежао и почивао;
14 С царевима и саветницима земаљским,
15 Или с кнезовима,
16 Или зашто не бих као недоношче сакривено,
17 Онде безбожници престају досађивати,
18 И сужњи се одмарају
19 Мали и велики онде је,
20 Зашто се даје видело невољнику
21 Који чекају смрт а ње нема,
22 Који играју од радости
23 Човеку, коме је пут сакривен
24 Јер пре јела мог долази уздах мој,
25 Јер чега се бојах дође на мене,
26 Не почивах нити имах мира нити се одмарах,