1 Праведник мре, и нико не мари;
2 Долази у мир и почива на постељи својој
3 А ви синови врачарини,
4 Ким се ругате?
5 Који се упаљујете за луговима,
6 Део ти је међу глатким камењем поточним;
7 На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју;
8 И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој;
9 Идеш к цару с уљем,
10 Од далеког пута свог уморна не кажеш: Залуду.
11 И од кога си се уплашила
12 Ја ћу објавити твоју правду и твоја дела;
13 Кад станеш викати,
14 И рећи ће се:
15 Јер овако говори Високи и узвишени,
16 Јер се нећу једнако прети
17 За безакоње лакомости његове разгневих се,
18 Видим путеве његове, али ћу га исцелити,
19 Ја стварам плод уснама:
20 А безбожници су као море усколебано,
21 Нема мира безбожницима,