1 Тешите, тешите народ мој,
2 Говорите Јерусалиму љубазно,
3 Глас је некога који виче:
4 Све долине нека се повисе,
5 И јавиће се слава Господња,
6 Глас говори: Вичи.
7 Суши се трава, цвет опада кад дух Господњи дуне на њ;
8 Суши се трава, цвет опада;
9 Изађи на високу гору, Сионе,
10 Ево, Господ Бог иде на јаког,
11 Као пастир пашће стадо своје;
12 Ко је измерио воду грстима својим
13 Ко је управљао Духом Господњим?
14 С ким се договарао
15 Гле, народи су као кап из ведра,
16 Ни Ливан не би био доста за огањ,
17 Сви су народи као ништа пред Њим,
18 С ким ћете дакле изједначити Бога?
19 Уметник лије лик,
20 А ко је сиромах, те нема шта принети,
21 Не знате ли? Не чујете ли?
22 Он седи над кругом земаљским,
23 Он обраћа кнезове у ништа,
24 Као да нису посађени ни посејани,
25 С ким ћете ме дакле изједначити
26 Подигните горе очи своје и видите;
27 Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу:
28 Не знаш ли?
29 Он даје снагу уморном,
30 Деца се море и сустају,
31 Али који се надају Господу, добијају нову снагу,