1 У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив.
2 А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу,
3 и рече: Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома.
4 Тада дође реч Господња Исаији говорећи:
5 Иди и реци Језекији: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година.
6 И избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град.
7 И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао.
8 Ево ја ћу вратити сен по коленцима по којима је сишао на сунчанику Ахазовом натраг за десет коленаца. И врати се сунце за десет коленаца по коленцима по којима беше сишло.
9 Ово написа Језекија цар Јудин кад се разболе, и оздрави од болести своје:
10 Ја рекох, кад се пресекоше дани моји:
11 Рекох:
12 Век мој прође
13 Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје;
14 Пиштах као ждрал и као ластавица,
15 Шта да кажем?
16 Господе, о том се живи
17 Ево, на мир дође ми љут јад;
18 Јер неће гроб Тебе славити,
19 Живи, живи, они ће Те славити као ја данас:
20 Господ ме спасе,
21 А Исаија беше рекао да узму груду сувих смокава и превију на оток, те ће оздравити.
22 И Језекија беше рекао: Шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи?