1 Шаљите јагањце господару земаљском,
2 Јер ће бити кћери моавске на бродовима арнонским
3 Учини веће, народе,
4 Нека код тебе бораве изгнани моји, Моаве;
5 И утврдиће се престо милошћу,
6 Чусмо за охолост Моава врло поноситог,
7 Зато ће ридати Моавац над Моавцем, сви ће ридати;
8 И поља есевонска посушише се
9 Зато ћу плакати плачем јазирским за чокотом сивамским;
10 И неста радости и весеља с поља родног,
11 Зато утроба моја јечи као гусле за Моавом,
12 И кад се види да се уморио Моав на висини својој, ући ће у светињу своју да се помоли; али ништа неће свршити.
13 Ово је реч што рече Господ за Моава давно.
14 А сада вели Господ говорећи: До три године, као што су године најамничке, олошаће слава Моавова са свим мноштвом његовим, и шта остане биће врло мало и нејако.