1 Јер сваки поглавар свештенички који се из људи узима, за људе се поставља на службу к Богу, да приноси даре и жртве за грехе,
2 који може пострадати с онима који не знају и залазе; јер је и он под слабошћу.
3 И зато је дужан како за народне тако и за своје грехе приносити.
4 И нико сам себи не даје части, него који је позван од Бога, као и Арон.
5 Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него Онај који Му рече:
6 Као што и на другом месту говори:
7 Он у дане тела свог мољења и молитве к Ономе који Га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утешен по својој побожности.
8 Иако и беше Син Божји, али од оног што пострада научи се послушању.
9 И свршивши све, постаде свима који Га послушаше узрок спасења вечног.
10 И би наречен од Бога поглавар свештенички по реду Мелхиседековом.
11 За ког бисмо вам имали много говорити што је тешко исказати; јер сте постали слаби на слушању.
12 Јер ви који би ваљало да сте учитељи по годинама, опет потребујете да учите које су прва слова речи Божије; и постадосте да требате млека, а не јаке хране.
13 Јер који се год храни млеком, не разуме речи правде, јер је дете.
14 А савршених је тврда храна, који имају осећања дугим учењем обучена за разликовање и добра и зла.