1 Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,
2 који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.
3 Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.
4 Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.
5 И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.
6 Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.
7 Зато, као што говори Дух Свети:
8 Не будите дрвенастих срца,
9 Где ме искушаше очеви ваши,
10 Тога ради расрдих се на тај род,
11 Зато се заклех у гневу свом
12 Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;
13 него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;
14 јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;
15 докле се говори:
16 Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.
17 А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?
18 А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?
19 И видимо да не могоше ући за неверство.