1 После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка.
2 Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви,
3 Рувиме, ти си првенац мој,
4 Навро си као вода;
5 Симеун и Левије, браћа,
6 У тајне њихове да не улази душа моја,
7 Проклет да је гнев њихов, што беше нагао,
8 Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја,
9 Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој;
10 Палица владалачка неће се одвојити од Јуде
11 Веже за чокот магаре своје,
12 Очи му се црвене од вина
13 Завулон ће живети покрај мора
14 Исахар је магарац јак у костима,
15 И виде да је почивање добро
16 Дан ће судити свом народу,
17 Дан ће бити змија на путу
18 Господе, Тебе чекам да ме избавиш.
19 А Гад, њега ће војска савладати;
20 У Асира ће бити обилата храна,
21 Нефталим је кошута пуштена,
22 Јосиф је родна грана,
23 Ако га и уцвелише љуто
24 Опет оста јак лук његов
25 Од силног Бога оца твог,
26 Благослови оца твог
27 Венијамин је вук грабљиви,
28 Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовим благослови их.
29 Потом им заповеди и рече им: Кад се приберем к роду свом, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,
30 у пећини која је на њиви макпелској према Мамрији у земљи хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.
31 Онде погребе Аврама и Сару жену његову, онде погребоше Исака и Ревеку жену његову, и онде погребох Лију.
32 А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетових.
33 А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.