1 Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,
2 испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:
3 Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.
4 Не гледајте сваки за своје, него и за других.
5 Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,
6 који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;
7 него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.
8 Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.
9 Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.
10 Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;
11 и сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.
12 Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.
13 Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.
14 Све чините без вике и премишљања.
15 Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету,
16 придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.
17 Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.
18 Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.
19 А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.
20 Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.
21 Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.
22 А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу.
23 Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.
24 А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.
25 Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;
26 јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.
27 Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
28 Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.
29 Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;
30 јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.