1 А једанаесте године, трећег месеца, првог дана, дође ми реч Господња говорећи:
2 Сине човечји, кажи Фараону цару мисирском и народу његовом:
3 Ето, Асирац беше кедар на Ливану,
4 Вода га одгоји, бездана га узвиси;
5 Зато раст његов надвиси сва дрвета пољска,
6 На гранама његовим вијаху гнезда све птице небеске,
7 И беше леп величином својом и дужином грана својих,
8 Кедри у врту Божјем не могаху га заклонити,
9 Учиних га лепог мноштвом грана
10 Зато овако вели Господ Господ: Што је висок нарастао, и дигао врх свој међу густе гране, и срце се његово понело висином његовом,
11 зато га дадох у руку најсилнијем међу народима да чини с њим шта хоће, одвргох га за безбожност његову.
12 И туђинци, најљући између народа, посекоше га и оставише га; гране му попадаше по горама и по свим долинама, и огранци му се изломише по свим потоцима на земљи; и сви народи земаљски отидоше из хлада његовог и оставише га.
13 На изваљеном пању његовом станују све птице небеске, и на гранама су његовим све звери пољске,
14 да се не поноси висином својом ни једно дрво крај воде и не диже врха свог међу густе гране, и од свих што се натапају да се ни једно не узда у себе ради своје величине; јер су сви предани на смрт, бачени у најдоњи крај земље међу синове људске с онима који силазе у јаму.
15 Овако вели Господ Господ: У који дан сиђе у гроб, учиних жалост, покрих бездану њега ради, и уставих реке њене, и велика вода стаде, и расцвелих за њим Ливан, и сва дрвета пољска повенуше за њим.
16 Праском падања његовог устресох народе, кад га свалих у гроб с онима који силазе у јаму; и утешише се на најдоњој страни земље сва дрвета едемска, што је најбоље и најлепше на Ливану, сва што се натапаху.
17 И они сиђоше с њим у гроб к онима што су побијени мачем, и мишица његова, и који сеђаху у хладу његовом међу народима.
18 На које си међу дрветима едемским налик славом и величином? Али ћеш бити оборен с дрветима едемским у најдоњи крај земље, међу необрезанима ћеш лежати, с онима који су побијени мачем.