1 Тада запева Мојсије и синови Израиљеви ову песму Господу, и рекоше овако:
2 Сила је моја и песма моја Господ,
3 Господ је велик ратник;
4 Кола Фараонова и војску његову врже у море;
5 Бездани их покрише;
6 Десница Твоја, Господе, прослави се у сили;
7 И мноштвом величанства свог оборио си оне који усташе на те;
8 Од даха ноздрва Твојих сабра се вода;
9 Непријатељ рече: Тераћу, стигнућу,
10 Ти дуну ветром својим, и море их покри,
11 Ко је као Ти међу силнима. Господе?
12 Ти пружи десницу своју, и прождре их земља.
13 Водиш милошћу својом народ, који си искупио,
14 Чуће народи, и задрхтаће;
15 Тада ће се препасти старешине едомске,
16 Спопашће их страх и трепет;
17 Одвешћеш их
18 Господ ће царовати довека.
19 Јер уђоше коњи Фараонови с колима његовим и с коњицима његовим у море, и Господ поврати на њих воду морску; а синови Израиљеви пређоше сувим посред мора.
20 И Марија пророчица, сестра Аронова, узе бубањ у руку своју; а за њом изиђоше све жене с бубњевима и свиралама.
21 И отпеваше им Марија:
22 Потом крену Мојсије синове Израиљеве од Мора Црвеног, и пођоше у пустињу Сур; и три дана ишавши по пустињи не нађоше воду.
23 Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воду у Мери, јер беше горка; отуда се прозва место Мера.
24 Тада стаде народ викати на Мојсија говорећи: Шта ћемо пити?
25 И Мојсије завапи ка Господу, а Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка.
26 И рече: Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог, и учиниш што је право у очима Његовим, и ако пригнеш ухо к заповестима Његовим и сачуваш све уредбе Његове, ниједну болест коју сам пустио на Мисир нећу пустити на тебе; јер сам ја Господ, лекар твој.
27 И дођоше у Елим, где беше дванаест извора и седамдесет палми; и онде стадоше у логор код воде.