1 Боље је име него добро уље,
2 Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба,
3 Боља је жалост него смех,
4 Срце је мудрих људи у кући где је жалост,
5 Боље је слушати карање мудрога
6 Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников;
7 Насиље обезумљује мудрога,
8 Бољи је крај ствари него почетак јој;
9 Не буди нагао у духу свом на гнев,
10 Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових?
11 Добра је мудрост с имањем,
12 Јер је мудрост заклон, и новци су заклон;
13 Погледај дело Божије;
14 У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15 Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16 Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17 Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18 Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19 Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20 Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21 Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22 јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23 Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24 Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25 Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26 И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27 Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28 Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29 Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.