1 Баци хлеб свој поврх воде;
2 Раздели седморици и осморици;
3 Кад се напуне облаци,
4 Ко пази на ветар, неће сејати,
5 Како не знаш који је пут ветру ни како постају кости у утроби трудне жене, тако не знаш дела Божијег и како твори све.
6 Из јутра сеј семе своје и увече немој да ти почивају руке, јер не знаш шта ће бити боље, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.
7 Слатка је светлост, и добро је очима гледати сунце.
8 Али да човек живи много година и свагда се весели, па се опомене дана тамних како ће их бити много, све што је било биће таштина.
9 Радуј се, младићу, за младости своје, и нека се весели срце твоје док си млад, и ходи куда те срце твоје води и куда очи твоје гледају; али знај да ће те за све то Бог извести на суд.
10 Уклони дакле жалост од срца свог, и одрини зло од тела свог, јер је детињство и младост таштина.