1 Дођох у врт свој, сестро моја невесто,
2 Ја спавам, а срце је моје будно;
3 Свукла сам хаљину своју,
4 Драги мој промоли руку своју кроз рупу,
5 Ја устах да отворим драгом свом,
6 Отворих драгом свом,
7 Нађоше ме стражари, који обилазе по граду,
8 Заклињем вас, кћери јерусалимске,
9 Шта је твој драги бољи од других драгих,
10 Драги је мој бео и румен,
11 Глава му је најбоље злато,
12 Очи су му као у голуба на потоцима воденим,
13 Образи су му као лехе мирисног биља,
14 На рукама су му златни прстени,
15 Гњати су му као ступови од мрамора,
16 Уста су му слатка и сав је љубак.
17 Куда отиде драги твој,