1 Pomozi mi, Bože,
2 Propadam u dubokom glibu, gde nema dna;
3 Iznemogoh vičući, promuče mi grlo,
4 Onih koji mrze na me nizašta
5 Bože! Ti znaš je li u meni bezumlje,
6 Nemoj da se postide u meni
7 Jer Tebe radi podnosim rug,
8 Tuđin postadoh braći svojoj,
9 Jer revnost za kuću Tvoju jede me
10 Plačem, postim se dušom svojom,
11 Mesto haljine oblačim vreću,
12 O meni se razgovaraju sedeći na vratima,
13 A ja se molim Tebi, Gospode;
14 Izvadi me iz gliba, da ne propadnem;
15 Da me ne uzme voda na maticu,
16 Usliši me, Gospode,
17 Nemoj odvratiti lice svoje od sluge svog;
18 Približi se duši mojoj, izbavi je;
19 Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom;
20 Sramota satre srce moje, iznemogoh;
21 Daju mi žuč da jedem,
22 Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka,
23 Neka im potamne oči njihove, da ne vide,
24 Izlij na njih jarost svoju,
25 Stan njihov neka opusti,
26 Jer koga si Ti porazio, oni gone,
27 Meći na njih krivicu za krivicom,
28 Neka se izbrišu iz knjige živih,
29 A ja sam ništ i bolan;
30 Slaviću ime Božije u pesmi,
31 To je Bogu milije od vola,
32 Videće ništi i radovaće se.
33 Jer Bog čuje uboge,
34 Neka Ga hvale nebesa i zemlja,
35 Jer će Bog spasti Sion,
36 I nasleđe će se sluga Njegovih utvrditi u njemu