1 Hvalite Gospoda, jer je dobar;
2 Tako neka kažu koje je izbavio Gospod,
3 Skupio ih iz zemalja,
4 Lutaše po pustinji gde se ne živi,
5 Behu gladni i žedni,
6 Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj;
7 I izvede ih na prav put,
8 Neka hvale Gospoda za milost Njegovu,
9 Jer siti dušu taštu,
10 Sedeše u tami i u senu smrtnom,
11 Jer ne slušaše reči Božijih,
12 On poništi srce njihovo stradanjem;
13 Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj,
14 Izvede ih iz tame i sena smrtnog,
15 Neka hvale Gospoda za milost Njegovu,
16 Jer razbi vrata bronzana,
17 Bezumnici stradaše za nevaljale puteve svoje,
18 Svako se jelo gadilo duši njihovoj,
19 Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj,
20 Posla reč svoju i isceli ih,
21 Neka hvale Gospoda za milost Njegovu,
22 I neka prinesu žrtvu za hvalu,
23 Koji plove po moru na korabljima,
24 Oni su videli dela Gospodnja,
25 Kaže, i diže se silan vetar,
26 Dižu se do nebesa i spuštaju do bezdana:
27 Posrću i ljuljaju se kao pijani;
28 Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj,
29 On obraća vetar u tišinu,
30 Vesele se kad se stišaju,
31 Neka hvale Gospoda za milost Njegovu,
32 Neka Ga uzvišuju na saboru narodnom,
33 On pretvara reke u pustinju,
34 Rodnu zemlju u slanu pustaru
35 On pretvara pustinju u jezera,
36 I naseljava onamo gladne.
37 Seju polja,
38 Blagosilja ih i množe se jako,
39 Pre ih beše malo,
40 On sipa sramotu na knezove,
41 On izvlači ubogoga iz nevolje,
42 Dobri vide i raduju se,
43 Ko je mudar, neka zapamti ovo,